Pojam pravne države
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad

Садржај
1. Увод.................................................................................................................. 2 2. Правна држава – порекло и назив.............................................................. 3 3. Однос правне државе и државног права................................................... 4 4. О неким материјалним одређењима појма правне државе…………. 5 4.1. Развој идеје владавине права.............................................................. 5 4.2 Античко поимање владавине права………………………………… 6 4.3 Схватање појма владавине права……………………………………. 6 5. Закључак.................................................................................................................. 9
Литература..........................................................................................................
10
1. Увод
Када је на прагу новога доба (1656), Xems Herington суочио своје савре менике са избором између владавине људи (empire of men) и владави не закона (empire of laws),он је само изнова поставио вечно питање којим су се позабавили још антички мислиоци. Платон, у својим чувеним дијалозима: Држави, Државнику и Законима, давао је различите одговоре на ово питање. У Држави се залаже за владавину неколицине најбољих филозофа који оличавају јединство апсолутног знања и апсолутне истине и који су слободни од било каквих закона, пошто је у њиховој вољи и највиши закон. Држава је почетак сумње у овакав идеал, а у Зако ни ма Платон и даље даје предност владавини мудрих. А како је то одиста тешко наћи, треба изабрати "идеал другог реда – владавину закона". То је била "имитација најбољег и најлепшег живота" и "некако најближе бесмртности". Стога нико не сме да буде изнад закона, већ свака, па и највиша власт мора бити подређена закону који је истински господар и управљач у држави.
Сличне идеје се срећу и код других античких и средњовековних филозофа и теоретичара. Заједнички садржилац свих њих може се предста вити изреком Тита Ливија: "Владавина закона је моћнија од владавине људи". Али, као и у свако дневном животу, тако и у теорији све што је морално и племенито подложно је манипулацијама. Тако су се вековима доносили и неправични, изопачени и тирански закони - проклетство људског рода. Све њих доносила је држава –моћ и суверена власт. Тако се и логички намеће питање да ли такве законе треба поштовати и на шта се ваља позвати када им се отказује послушност. Један од могућих одговора налазимо код Софокла у тежњи за вечном и непроменљивом правдом, коју не ствара људска власт, већ оно на које се таква власт позива. Xon Milton у својој "Areopagitici", а поводом "озлоглашеног указа енглеског парламента од 14. јуна 1643.", којим се укида слобода штампе, Милтон рече, "прирођено-право које људи стичу већ самим рођењем".
С правом можемо тврдити да се идеја владавине права у енглеској конституционалистичкој традицији укотвила са Miltonom. Од чега, па надаље имамо велики број аутора који у синтагми Rule of low vide "поуздано јемство слободе". Као и све политичке институције и "механи зми слободе" у Енглеској, тако се и ова идеја постепено развијала. На мање -више сличној основи развио се појам правне државе. Темачка теорија која је одувијек тежила да се разликује од англосаксо нског, па и француског система размишљања, овај појам сковала је почетком деветнаестог века, када су се и у другим областима јавила другачија тумачења. Са језичког становишта израз Рецхстаат, као либера лна замисао државе јесте премештен. Staatrecht – државно право које је највећим делом било ауторитарно. Правна држава настала је као противност државном праву полициске државе, да би је тридесетих година овог века нацистичко државно право изнова изопачило и лишило њеног изворног смисла и сврхе.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]